RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Привреда

Привреду Области карактеришу развијена металска индустрија, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство. Развијен је сектор финансијских услуга, транзитног туризма и занатства. У металској индустрији најзначајнији су полупроизводи од бакра и алуминијума и производи наменске индустрије. У грађевинарству су заступљене све делатности од високоградње, нискоградње до завршних занатских производа.

У погледу техничко-технолошког нивоа привреде, Златиборска област је врло карактеристична. Учешће делатности са ниском технологијом је 20,1%, док тај проценат на нивоу Републике износи 36,4%. Учешће делатности са средњом технологијом је 57,1% (у Републици 45,4%), а са високом 22,8% (у Републици 18,3%). Привреда Златиборске области је извозно оријентисана и у спољнотрговинском промету бележи суфицит. У извозу доминирају производи прераде обојених метала (алуминијум и бакар), воће, производи наменске индустрије (војна и спортска муниција) и готови текстилни производи. У погледу учешћа МСП сектора, Златиборска област спада у групу области са средњим учешћем, а општина Чајетина спада у групу општина са динамичним развојем овог сектора. Ово привреди Златиборске области даје могућност унапређења опште конкурентске способности. Према подацима Републичког завода за статистику, међу најуспешнијим и најрентабилнијим предузећима – носиоцима развоја Републике, налазе се три пословна система из Области („ТЦК“ а.д, Косјерић, „Јединство“ а.д., Ужице и „Путеви“ а.д., Ужице).

У периоду после Другог светског рата дошло је до наглог развоја индустрије, тако да је данас водећа делатност у привреди индустрија. Најзначајније индустријске гране су: обојена металургија, металска индустрија, производња саобраћајних средстава, текстилна индустрија, производња електричне енергије, дрвопрерађивачка индустрија, индустрија грађевинског материјала и грађевинска оператива, хемијска индустрија, прехрамбена индустрија, индустрија коже и обуће, графичка индустрија и друге индустријске гране које запошљавају око 75.000 радника.

Након девет транзиционих година индустрија је и даље водећа привредна делатност.  У структури новостворене вредности  (БДВ) нефинансијског сектора индустрија и грађевинарство учествују са чак 80%, услуге са 17,8% и пољопривреда са 2%. У прерађивачкој индустрији у 2009. је у 789  предузећа запослено нешто више од 15.000 радника, што је  55% укупно запослених у привреди Златиборске области.

У структури прерађивачке индустрије највише запошљава металска индустрија  (основни метали и метални производи) 23,8%, текстилна индустрија (текстилна предива и тканине и одевни предмети и крзно) 19,6%, моторна возила и приколице 12,9% и прехрамбена индустрија 10,8%. Највећу новостворену вредност ствара  металска индустрија 25,3%, индустрија неметала 21,4% и прехрамбена индустрија 10,6%. Чак 52,1% укупне добити прерађивачке индустрије је у индустрији неметала и 11% у прехрамбеној индустрији, док највеће губитке праве прехрамбена индустрија 43,1%, индустрија намештаја 12,5% и машине и уређаји 11,4%.

Графикон 1: Економска снага општина у Златиборској области 2009.



Извор: АПР 2009.

Обим спољнотрговинске размене Региона је у 2008. години достигао ниво од 1.218 милиона USD, што у односу на исти период претходне године чини повећање од 8.5%. Стопа раста извоза је далеко изнад стопе раста увоза тако да је позитиван салдо у овом периоду износио 121 милион USD, што чини повећање од 212% у односу на исти период 2007. године. Доминантно место у структури спољнотрговинске размене има град Ужице чије је учешће 71% укупне размене Региона са иностранством. Значајно место заузимају општине Ариље и Пожега. Општине Косјерић, Нова Варош и Прибој имале су негативан спољнотрговински салдо.

Предузећа са подручја Региона највише су извозила у Немачку, Италију, Црну Гору, Словенију и БиХ (60% укупног извоза) и са овим земљама је остварен значајан суфицит у размени (290.5 милиона USD). Највише робе је увезено из Руске федерације и Бугарске (48% укупног увоза), а с обзиром да је извоз у ове земље занемарљив, у размени са овим земљама, у 2008. години имали смо, преко 248 милиона долара дефицита.

Земље Европске уније и Републике бивше СФРЈ су најзначајнији партнери у извозу ( 86% извоза), а земље у транзицији Централне и Источне Европе и земље ЕУ у увозу (79% увоза).

Са земљама ЕУ је у овом периоду остварен суфицит у размени у износу од 277 милиона USD, а са земљама бивше СФРЈ 84 милиона USD, док је са земљама у транзицији Централне и Источне Европе остварен дефицит у размени од 250 милиона USD.

Табела 14: Покривеност увоза извозом (у %)

2006. 2007. 2008. 2009.
Република
Србија
48,8 47,6 47,9 53,4
100,0 100,0 100,0 100,0
Златиборска
област
224,9 231,8 252,3 249,4

Извор: РЗС 2009.

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ за доделу бесповратних средстава у оквиру ПРОГРАМА ПОДРШКЕ МАЛИМ ПРЕДУЗЕЋИМА ЗА НАБАВКУ ОПРЕМЕ

Програм подршке малим предузећима за набавку опреме у 2019. години (у даљем тексту: Програм) спроводи Министарство привреде (у даљем тексту: Министарство) у сарадњи са Развојном агенцијом Србије (у даљем тексту: Развојна агенција) и одабраним пословним банкама и лизинг компанијама:


1.      БАНКА ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО, Београд
2.      PROCREDIT БАНКА А.Д. Београд

3.      ERSTE BANK А.Д. Нови Сад

4.      EUROBANK АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО, Београд

5.      CRÉDIT AGRICOLE БАНКА СРБИЈА, А.Д. Нови Сад
6.      ХАЛКБАНК, Београд
1.      RAIFFEISEN LEASING ДОО Београд

2.      UNICREDIT LEASING ДОО Београд

Укупно расположива средства за реализацију Програма износе 1.000.000.000,00 динара. Општи циљ Програма јесте јачање конкурентности привредних субјеката, унапређење њиховог пословања и интернационализације, као и креирање нових радних места кроз инвестиције у опрему.

 

Избор из вести

Представљање RеТex пројекта на Форуму градова и регија у Пољској

Од 4. до 6. јуна у граду Рзесзов (Пољска) одржан је Форум градова и регија – међународна конференција коју је организовало Министарство за инвестиције и развој Републике Пољске.

Главне теме Форума биле су прекогранична и територијална сарадња и улога локалних самоуправа у подстицању регионалног и локалног развоја. Део сесије у оквиру Форума организован је у сарадњи са мрежом НАЛАС – Мрежа удружења локалних власти југоисточне Европе.
 

Тренутна посета

Имамо 224 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област Привреда