RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Основни подаци и географски положај

Златиборска област налази се на југозападу Републике Србије. И заузима површину од 6.140 км2 што представља 6,9% територије и  највећа је област у Србији. На северу се граничи са Мачванском и Колубарском, на истоку са Моравичком, а на југоистоку са Рашком области. На југу и југозападу се граничи са Републиком Црном Гором (дужина државне границе износи око 112 km), а на западу са Босном и Херцеговином, у дужини државне границе од око 160 km. Удаљеност од аутопута Е-75 који повезује централну и северну Европу са источном и јужном, износи 200 км, док је удаљеност од цивилног аеродрома „Никола Тесла“ у Београду 240 км. Овакав положај Области олакшава комуникацију са другим деловима Србије и земљама у окружењу.
Према попису из 2002. године, у Области живи 313.396 становника, што је 4% укупног броја становника државе, уз густину насељености од 51 ст/км².

Области у Србији Златиборска област


Од већих природно-географских целина издвајају се планине и висоравни. По значају и атрактивности издвајају се планине: Златибор, Тара и Златар, као и Пештерска висораван на југоистоку Области.

Клима у Области је претежно умерено-континентална и њу одликују умерено хладне зиме (најнижа средња температура у јануару - 3,4˚C) и блага лета без тропских врућина (највиша средња температура у августу 16,8˚C). У природне, лековите чиниоце убрајају се чист и сув ваздух, низак ваздушни притисак и изражено ултравиолентно зрачење (преко 2.000 сунчаних сати годишње).

Водеће привредне делатности у Области су прерађивачка индустрија, грађевинарство, туризам и пољопривреда. У оквиру прерађивачке индустрије предњачи прерада обојених метала (првенствено бакра и алуминијума), производња прехрамбених производа и пића (месо, млеко, воће) као и прерада дрвета. Област је познат широм Србије као популарна туристичка дестинација, углавном захваљујући импресивној природи и различитим туристичким атракцијама. Туристички производи са највећим пословним потенцијалом су производи повезани са коришћењем природе и екотуризма, здрављем, руралним туризмом, културним туризмом, речним крузингом, као и пословним туризмом. Пољопривредна производња Области, највећим делом се базира на воћарству (малина, јабука, шљива) и сточарству (говедарство и овчарство). У структури пољопривредног земљишта 91% чине ораничне површине, ливаде и пашњаци, док је 9% под воћњацима.

Административно, у састав Златиборске области – Златиборског округа улазе град Ужице и општине: Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница и Чајетина.

Златиборска област у бројкама

 Површи  6.140 км²
 Становништво
 333.396 (Попис 2002.)
 Густина насељености  51 ст/км²
 Укупан број радно способног становништва  211.636 (Статистички годишњак, 2009. РЗС)
 Укупан број запослених  67.116 (Статистички годишњак, 2009. РЗС)
 Стопа незапослености  29,54% (Анализа стопе незапослености по
 окрузима, 2008. НЦЗ)

Избор из конкурса

Програм интернационализације МСП у 2019. години

Развојна агенција Србије покреће Програм интернационализације малих и средњих предузећа у 2018. години, а у циљу креирања услова за остваривање извозних послова. Поред освајања нових тржишта и повећања присуства на постојећим тржиштима, циљ ове активности је брендирања Србије као повољне инвестиционе и пословне дестинације, успостављање приведних веза са иностранством и интеграција домаћих привредних друштава у међународне пословне токове. Осим малих и средњих привредних друштава овим програмом су такође обухваћена и велика привредна друштва. Програм ће бити реализован у периоду од децембра 2018. године до фебруара 2020. године.
 

Избор из вести

Изабрани најбољи ментори Србије на додели признања “Ментор Аwард 2018” у организацији Развојне агенције Србије и Јапанске агенције за међународну сарадњу

Београд, 07.јун 2019 - Признање „МЕНТОР АWАРД 2018“ најуспешнијим менторима Србије ове године додељено је у 2 категорије, за зрела предузећа и за почетнике, а најбољи ментор у обе категорије  је Љиљана Марковић из Регионалне агенције за развој и европске интеграције Београд.  Друго место у категорији зрелих предзећа заузео је Бранко Брковић из Регионалне агенције за развој источне Србије, а у категорији старт уп фирми другу позицију освојила је Милица Чукарић из Регионалне агенције за економски развој Шумадије и Поморавља. Треће место у категорији зрелих предузећа деле Наташа Јовановић из Регионалне развојне агенције "Златибор" и Саша Дедеић из Регионалне развојне агенције „Браничево-Подунавље“ који је такође заузео и треће место у категорији старт уп предузећа.
 

Тренутна посета

Имамо 231 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Основни подаци