RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Становништво

Према попису из 2002. године у Златиборској области живи 313.396 становника (4,8% становника Републике Србије). У односу на претходну, 1991. пописну годину, број становника се смањио за 5,75%.

Константан пораст броја становника карактерише само општину Ужице (84,1%) што је и разумљиво с обзиром да представља административни, културно-образовни и привредни центар Области.

У преосталих седам општина долази до смањења броја становника, и то највише у општини Чајетина, а потом општинама Косјерић и Бајина Башта. 

Повећање броја становника евидентно је у градским подручјима свих општина, сем у општини Прибој, где је у периоду 1991-2002. године дошло до пада броја становника од 0,7%.

За сеоска насеља у Области важи обрнути тренд. Пад броја становника најизраженији је у периоду 1981-2002. године што је последица интезивније миграције становништва из села у град. Пад броја становника од 1,7%, у периоду између последња два пописа, не прати републички тренд где се укупан број становника, у истом периоду увећао за 0,9%.

Густина насељености у Области је 51 становник/km², што је испод републичког просека (98 становника по km²). Најмању густину становника има општина Чајетина (24 становника/ km²), затим Сјеница (32 становника/ km²) и Нова Варош (35 становника/ km²). Нешто већу густину имају општине Косјерић и Бајина Башта (40, односно 44 становника/ km²). Преко 50 становника по квадратном километру имају општине Ариље и Пријепоље. Гушћом стопом насељености одликују се општине Прибој (61 становника/ km²) и Пожега (77 становника/ km²), док најгушће насељену територију има град Ужице (чак 126 становника/ km², што је скоро два пута већи број становника по квадратном километру од осталих општина Области и изнад републичког просека за 2002. годину).

Уколико посматрамо полну структуру становништва Златиборске области, примећује се релативно исти број становника мушког и женског пола, са незнатним вишим процентом учешћа женског становништва. По попису из 2002. године, у Области живи 154.882 становника мушког пола (49,42%) и 158.514 становника женског пола (50,58%). Наравно, структура становника по полу није равномерна на целој територији Области, тако да се, по општинама, учешће мушкараца креће у интервалу од 49 до 50 %, а жена од 50 до 51%.

Истовремено, подаци пописа указују на тенденцију старења становништва у Златиборскј области. Према расположивим подацима, становништво до 14 година чини 16,6 % укупног становништва. Становништво старије од 55 година учествује са 26,7 % у укупном броју становника, док у неким селима становништво старије од 65 година чини половину становника. Mоже се уочити велико учешће становника старијег доба у укупном броју становника. Просечна старост становника у Области износи 39,2 година (38,3 за мушкарце и 40,2 за жене), што је незнатно мање од републичког просека (40,25 година).

Типологија општина према индексу демографских ресурса урађена је на основу композитног индекса који укључује 9 варијабли, које се своде да четири основна индикатора: индекс виталности, индекс образовања, учешће млађе женске фертилне популације и међупописна промена броја становника. Након овакве анализе, јасно се види различита демографска позиција. У групу крајње угрожених подручја, од општина Златиборске области, налазе се Косјерић, Пожега и Чајетина.

По националном и етничком саставу, већину становника Области чине Срби (83,3%), следе Бошњаци (12,8%), Муслимани (2,1%), Црногорци (0,4%), затим у мањем броју Југословени, Роми, Хрвати, Македонци, Мађари, Словенци и Руси, уз известан број неопредељених и непознатог етничког порекла (2.393). Српски језик је матерњи за 96,8% становништва.

Образовна структура становништва преко 15 година старости (261.216 житеља) је нешто неповољнија од просека Србије. Године 2002. у Области је без школске спреме било 19.633 (7,5%), а у Србији 357.552 (5,7%). У Златиборској области је тада било знатно становника са средњом школском спремом 104.924 (40,2%), вишом 9.789 (3,7%) и високом  9.961 или 3,8 %.

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА 23. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ПРИВРЕДЕ

Привредна комора Србије и Развојна агенција Србије, на основу Уговора о заједничкој организацији наступа домаћих привредника на 23. Међународном сајму привреде у Мостару, Босна и Херцеговина закљученог дана 24.01.2020. године између Развојне агенције Србије и Привредне коморе Србије и Правила о учествовању на сајму од 26.08.2019. године, заједнички објављују

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ
НА 23. МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ПРИВРЕДЕ
у Мостару, Босна и Херцеговина

Привредна комора Србије и Развојна агенција Србије организују наступ српских привредника у оквиру националног штанда Србије на предстојећем 23. Међународном сајму привреде који ће се одржати у Мостару, Босна и Херцеговина, у периоду од 31. марта до 4. априла 2020. године.
 

Избор из вести

БЕСПЛАТНА УСЛУГА МЕНТОРИНГА ЗА СЕКТОР ПРЕРАЂИВАЧКЕ ИНДУСТРИЈЕ

Продужен рок за пријаве до 10. јуна 2020.године


БЕОГРАД – 18. мај 2020. године – Развојна агенција Србије (РАС) je након проглашења ванредног стања продужила трајање Јавног позива за учешће у Програму пружања стандардизоване услуге менторинга секторима прерађивачке индустрије, који је део програма РАС и ЈИЦА „Успостављање и промоција услуге менторинга за мала и средња предузећа на Западном Балкану-фаза 2“, до 10. јуна 2020. године.
Циљ овог програма јесте унапређење пословног амбијента и подршке несметаном развоју микро, малих, средњих предузећа и предузетника (ММСПП) која послују у оквиру сектора прерађивачке индустрије груписане у четири области и то: индустрија машина и опреме; прехрамбена индустрија; дрвна и индустрија намештаја и индустрија гуме и пластике.

Јавни позив ће бити отворен до 10. јуна, укупан буџет зноси 3.500.000,00 динара, а крајњи рок за завршетак пружања стандардизоване услуге менторинг је 20. новембар 2020. године.

Процес менторинга одвија се по методологији Развојне агенције Србије (РАС), развијеној у дугогодишњој сарадњи са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу (ЈИЦА).

Менторинг је бесплатна услуга, коју могу користити микро, мала и средња привредна друштва и предузетници (ММСПП), а заинтересовани корисници добијају свеобухватну подршку (у трајању од 25 до 50 сати) кроз индивидуални приступ у самој компанији. Власник и/или законски заступник привредног субјекта и ментор заједно проучавају актуелно пословање, разлоге тренутних проблема или сметње за даљи развој, најважније потенцијале за раст, те на основу констатованог стања ментор и корисник менторинг услуге развијају и спроводе акциони план који има за циљ побољшање пословних резултата.
Менторин услугу пружа 70 сертификованих ментора из 17 акредитованих регионалних развојних агенција.
 

Тренутна посета

Имамо 626 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде Област Становништво