RRA Zlatiborske oblasti

RRA Header

Становништво

Према попису из 2002. године у Златиборској области живи 313.396 становника (4,8% становника Републике Србије). У односу на претходну, 1991. пописну годину, број становника се смањио за 5,75%.

Константан пораст броја становника карактерише само општину Ужице (84,1%) што је и разумљиво с обзиром да представља административни, културно-образовни и привредни центар Области.

У преосталих седам општина долази до смањења броја становника, и то највише у општини Чајетина, а потом општинама Косјерић и Бајина Башта. 

Повећање броја становника евидентно је у градским подручјима свих општина, сем у општини Прибој, где је у периоду 1991-2002. године дошло до пада броја становника од 0,7%.

За сеоска насеља у Области важи обрнути тренд. Пад броја становника најизраженији је у периоду 1981-2002. године што је последица интезивније миграције становништва из села у град. Пад броја становника од 1,7%, у периоду између последња два пописа, не прати републички тренд где се укупан број становника, у истом периоду увећао за 0,9%.

Густина насељености у Области је 51 становник/km², што је испод републичког просека (98 становника по km²). Најмању густину становника има општина Чајетина (24 становника/ km²), затим Сјеница (32 становника/ km²) и Нова Варош (35 становника/ km²). Нешто већу густину имају општине Косјерић и Бајина Башта (40, односно 44 становника/ km²). Преко 50 становника по квадратном километру имају општине Ариље и Пријепоље. Гушћом стопом насељености одликују се општине Прибој (61 становника/ km²) и Пожега (77 становника/ km²), док најгушће насељену територију има град Ужице (чак 126 становника/ km², што је скоро два пута већи број становника по квадратном километру од осталих општина Области и изнад републичког просека за 2002. годину).

Уколико посматрамо полну структуру становништва Златиборске области, примећује се релативно исти број становника мушког и женског пола, са незнатним вишим процентом учешћа женског становништва. По попису из 2002. године, у Области живи 154.882 становника мушког пола (49,42%) и 158.514 становника женског пола (50,58%). Наравно, структура становника по полу није равномерна на целој територији Области, тако да се, по општинама, учешће мушкараца креће у интервалу од 49 до 50 %, а жена од 50 до 51%.

Истовремено, подаци пописа указују на тенденцију старења становништва у Златиборскј области. Према расположивим подацима, становништво до 14 година чини 16,6 % укупног становништва. Становништво старије од 55 година учествује са 26,7 % у укупном броју становника, док у неким селима становништво старије од 65 година чини половину становника. Mоже се уочити велико учешће становника старијег доба у укупном броју становника. Просечна старост становника у Области износи 39,2 година (38,3 за мушкарце и 40,2 за жене), што је незнатно мање од републичког просека (40,25 година).

Типологија општина према индексу демографских ресурса урађена је на основу композитног индекса који укључује 9 варијабли, које се своде да четири основна индикатора: индекс виталности, индекс образовања, учешће млађе женске фертилне популације и међупописна промена броја становника. Након овакве анализе, јасно се види различита демографска позиција. У групу крајње угрожених подручја, од општина Златиборске области, налазе се Косјерић, Пожега и Чајетина.

По националном и етничком саставу, већину становника Области чине Срби (83,3%), следе Бошњаци (12,8%), Муслимани (2,1%), Црногорци (0,4%), затим у мањем броју Југословени, Роми, Хрвати, Македонци, Мађари, Словенци и Руси, уз известан број неопредељених и непознатог етничког порекла (2.393). Српски језик је матерњи за 96,8% становништва.

Образовна структура становништва преко 15 година старости (261.216 житеља) је нешто неповољнија од просека Србије. Године 2002. у Области је без школске спреме било 19.633 (7,5%), а у Србији 357.552 (5,7%). У Златиборској области је тада било знатно становника са средњом школском спремом 104.924 (40,2%), вишом 9.789 (3,7%) и високом  9.961 или 3,8 %.

Избор из конкурса

ЈАВНИ ПОЗИВ за учешће у Програму за унапређење сарадње и подизање капацитета на регионалном и локалном нивоу

Развојна агенција Србије (у даљем тексту: РАС) кроз спровођење Програмa за унапређење сарадње и подизање капацитета на регионалном и локалном нивоу (у даљем тексту: Програм) има за циљ унапређење економског и регионалног развоја кроз јачање међуинституционалне сарадње и капацитета АРРА и ЈЛС. Подршка се реализује као суфинансирање дела оправданих трошкова пројеката, а који су усмерени на:

1.  промоцију значаја регионалног развоја и субјеката регионалног развоја, као и важности придруживања ЕУ, познавање расположивих фондова и  приоритетних пројеката за финансирање;
2.  умрежавање партнера на билатералном, мултилатералном, регионалном и локалном нивоу кроз унапређивање и јачање међуинституционалне сарадње;
3.  унапређење капацитета субјеката регионалног развоја у областима: управљање развојним пројектима, привлачење директних инвестиција и промоција извоза; приступ и повлачење средстава из различитих извора финансирања (ЕУ и други фондови);
4.  подршку за подстицање равномернијег регионалног развоја кроз реализацију међуинституционалних активности и креирање механизама подршке ММСП и предузетницима (кроз прикупљање података о потребама привреде, обраду и анализу података), односно стимулисање пословног удруживања у кластере и индустријске кластере у приоритетним секторима: индустрија машина и опреме, прехрамбена индустрија, дрвна и индустрија намештаја и индустрија гуме и пластике.
 

Избор из вести

Стратегија отварања приватних шума у Ужицу и Бајиној Башти

Након вишемесечног рада, у оквиру треће фазе БиоЕн пројекта, завршена је и публикована "Стратегија отварања приватних шума у Ужицу и Бајиној Башти". Документ је урађен од стране шумарских инжењера Ђорђа Марића и Сава Бешлића, са намером да постојећим удружењима шумовласника и њиховим члановима, као и онима који планирају да иста оснују, приближи проблематику недовољне отворености шума и понуди начине за њено ублажавање, који се превасходно тичу изградње и/или реконструкције шумских путева. Документ је за огледну територију узео подручје општина Ужице и Бајина Башта, са фокусом на три најшумовитије катастарске општине - Заовине, Кремна и Мокру Гору.

 

Тренутна посета

Имамо 133 гостију на мрежи

Придружите нам се на

РРА Youtube канал
РРА Facebook профил
РРА Twitter
РРА LinkedIn профил
Сада сте овде